Početna O nama Naši objekti Cenovnik Kontakt

GALERIJA

BIOHEMIJA HEMATOLOGIJA imunohemija mikrobiologija pcr
   

IMUNOHEMIJSKA LABORATORIJAVirusološka laboratorija Đ

 


Imunohemijska laboratorija raspolaže automatskim analizatorima nove generacije, renomiranih svetskih proizvođača (Abbott, Siemens-Bayer, Roche), čija je glavna karakteristika visok stepen pouzdanosti i automatizovanosti, tako da se rezultati dobijaju u toku istog dana.


     Architect i2000 SR (Abbott) - metoda CMIA        
         (Hemiluminiscentno imunoodređivanje sa mikročesticama)

     AxSym System (Abbott) - metode:
      - MEIA - enzimsko imunoodređivanje sa mikročesticama
      - FPIA - fluorescentno polarizaciono imunoodređivanje

     ADVIA Centaur (Advia) - metoda CLIA
   (Hemiluminiscentno imunoodređivanje)

     Liaison (DiaSorin) - metoda CLIA
   (Hemiluminiscentno imunoodređivanje)



      Imunološke analize se još rade ELISA metodom, pomoću čitača     
       Stat Fax 303 Plus
.
 

 


Imunohemija, ADVIA Centaur
 

Architect i2000 SR, imunohemijski analizator

 

Elecsys 2010, imunohemijski analizatori

 

AxSym sistem analizatori

  HORMONI

Ljudski organizam sastoji se iz većeg broja organa, a organi iz tkiva i ćelija posebne građe. Da bi organizam dobro funkcionisao potrebna je usklađenost različitih procesa koji se često odvijaju u međusobno udaljenim organima i tkivima. Za ostvarivanje ovakve koordinacije, neophodan je prenos potrebnih "poruka" od jednog do drugog organa. Prenos ovih poruka ostvaruje se posebnim "signalima" nervnog i endokrinog sistema. Hormoni su prenosioci signala u okviru endokrinog sistema. Njihovo delovanje je specifično, pa nedostatak ili višak dovodi do karakterističnih promena u organizmu.
- Hormon rasta - reguliše rast i razvoj organizma.
- TSH - stimuliše lučenje hormona štitne žlezde.
- LH - stimuliše lučenje polnih hormona; kod žena progesterona, kod muškaraca testosterona.
- FSH - kod žena stimuliše razvoj folikula jajnika i lučenje
estrogena, kod muškaraca uslovljava spermatogenezu
- ACTH - stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde
.
- Prolaktin - stimuliše lučenje mleka kod žena
.
- Estradiol - reguliše menstrualni ciklus i utiče na razvoj
sekundarnih polnih karakteristika kod žena.
- Progesteron - reguliše menstrualni ciklus i ima važnu ulogu
u održavanju trudnoće dok se ne obrazuje placenta.
- Testosteron - o
dgovoran za primarne i sekundarne polne karakteristike muškaraca.
- Kortizol - luči ga kora nadbubrega, reguliše metabolizam
ugljenih hidrata, masti i proteina.
- PTH
- hormon paraštitne žlezde; reguliše koncentracije kalcijuma i fosfora.
- T3, T4
- hormoni štitne žlezde; regulišu metabolizam drugih tkiva.

- Kalcitonin - hormon štitne žlezde; snižava nivo kalcijuma u krvi i, zajedno sa PTH i vitaminom D, reguliše metabolizam kostiju.
 - Insulin - luči ga pankreas; reguliše metabolizam ugljenih
hidrata


TUMOR MARKERI (CEA, AFP, CA 125, CA 15-3, CA 19-9, ukupni i slobodni PSA, Cyfra 21-1, NSE, CA 72-4)

Tumor markeri su supstance koje produkuju tumorske ćelije ili druge ćelije u organizmu kao odgovor na prisustvo karcinoma ili na izvesna benigna (nekancerozna) stanja.

Određivanje tumor markera može da se koristi za skrining, diferencijalnu dijagnozu ili prognozu i praćenje kliničkog toka određenih tipova karcinoma.
Skrining testovima moguće je detektovati karcinom u ranoj
fazi, mnogo pre pojave bilo kojih simptoma. Da bi skrining test bio koristan potrebno je da tumor marker koji se određuje poseduje visoku specifičnost i osetljivost. Na žalost, većina tumor markera nema ove osobine. Mada povišen nivo tumor markera može da ukaže na karcinom, ovaj podatak sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu karcinoma. Iz ovih razloga, u svrhu dijagnoze karcinoma, određivanje tumor markera je korisna dopuna drugim dijagnostičkim postupcima (npr. biopsiji).

Određivanje nivoa tumor markera danas se, uglavno
m, koristi pre tretmana za planiranje odgovarajuće terapije, kod nekih tipova karcinoma za određivanje stadijuma bolesti i za proveru odgovora na primenjenu terapiju (hirurško uklanjanje tumora, zračenje, hemioterapiju).

IMUNOLOŠKE ANALIZE
Antitela su proteini koje produkuje imuni sistem kao odgovor na prisustvo stranih proteina ili drugih molekula u organizmu. Normalno, imuni sistem je sposoban da prepozna i ignoriše sopstvene ćelije i njihove komponente i ne reaguje na bezopasne supstance iz okoline, kao što je, na primer, hrana.
Ponekad, međutim, imuni sistem ne uspeva da prepozna, jedan ili više, ćelijskih konstituenata kao sopstvene i dolazi do produkcije auto antitela. Ova antitela napadaju sopstvene ćelije, tkiva i organe i dovode do inflamacije i oštećenja. Oboljenja izazvana auto antitelima nazivaju se autoimuna oboljenja.
Uzroci produkcije auto antitela mogu biti različiti i još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Smatra se da veliku ulogu u njihovoj produkciji igra genetska predispozicija, ali i neki okidači iz spoljašnje sredine, kao što je virusna infekcija ili dugotrajno izlaganje toksičnim supstancama.
Medicinski značajna auto antitela su antinuklearna (ANA), antineutrofilna citoplazmatska (ANCA), antikardiolipinska (ACA), antitela na cirkulišući citrulirani peptid (anti CCP), anti tireoidna antitela - At na tireoglobulin (Tg), At na tireoperoksidazu (AtPO), na receptore za tireostimulišući hormon (anti TSH R), itd .

KVALITATIVNO PRISUSTVO DROGA U URINU
Metaboliti opojnih droga koje radimo mogu se detektovati u urinu 48h posle uzimanja preparata.

LEKOVI (valproinska kiselina, fenobarbital, karbamazepin)


Aktuelne cene svih laboratorijskih usluga možete pogledati u našem cenovniku.

 

[vrh strane]


VIRUSOLOŠKA LABORATORIJA IMUNOHEMIJSKA LABORATORIJA Î
 


Medicinske indikacije


Adenovirusi. Adenovirusne infekcije najčešće su kod odojčadi i dece. Mogu uzrokovati različite kliničke simptome, od kojih su najčešći infekcija gornjih disajnih puteva sa izraženim rinitisom.

Borrelia burgdorferi. Uzrokuje Lajmsku boreliozu, multisistemsku inflamatornu infektivnu bolest, koja se karakteriše evolucijom kroz više stadijuma. Prenosi se ubodom inficiranog krpelja.

Citomegalo virusi (CMV). Spadaju u grupu herpes virusa. Osim što uzrokuju teške poremećaje pri rođenju, CMV uzrokuju i širok spektar poremećaja kod starije dece i odraslih. Nakon infekcije osoba verovatno nosi virus ceo život, a najčešće te infekcije ostaju latentne.

B grupa Coxsackie virusa. Spadaju u grupu enterovirusa. Ime su dobili po sposobnosti da inficiraju epitel digestivnog trakta i limfno tkivo i da se izlučuju stolicom. Oko 60% infekcija su subkliničke. Glavni interes za ove viruse potiče iz njihove sposobnosti da uzrokouju mnogo ozbiljnije bolesti koje postaju očite za vreme epidemija (oštećenja centralnog nervnog sistema i unutrašnjih organa, kao i fokalna oštećenja mišića).

Epstein-Barr virus (EBV). EBV je B-limfotropni ljudski herpes virus rasprostranjen u čitavom svetu. Primarna infekcija EBV praćena je kliničkim sindromom infektivne mononukleoze, koji karakteriše klinički trijas (temperatura, limfadenopatija i faringitis). EBV IgM antitela važna su za dijagnozu primarne infekcije EB virusom, dok su IgG antitela na EBV prisutna su kod svih ljudi koji su došli u kontakt sa EBV i mogu se detektovati tokom celog života.

Toxoplasma gondii. Uzročnik toksoplazmoze, glavni nosilac među životinjama je mačka u kojoj parazit živi u intestinalnim ćelijama i gde se razvijaju oociste (seksualni razvojni ciklus). Čovek se generalno inficira peroralnim unošenjem oocista (iz fecesa zaraženih macaka), ili proizvodima od mesa (nedovoljno termički obrađeno meso zaraženih životinja sadrži ciste sa živim trofozoitima).

Helicobacter pylori. Brojna istraživanja širom sveta, do danas, ukazuju na uzročnu povezanost nastanka gastritisa ulkusa (čira) na želucu i dvanaestopalačnom crevu sa infekcijom helikobakterijom. Više od 50% populacije inficirano je ovom bakterijom dok je polovina inficiranih asimptomatska. Infekcija helikobakterijom se prenosi feko-oralnim i oralno-oralnim putem. Helikobakterija značajno remeti fiziologiju želudačne sekrecije.
 

 

Virusologija, pipetiranje

Stat Fax 303 plus

Liaison (DiaSorin), imunohemijski analizator

 

Mycoplasma pneumoniae. Široko je rasprostranjena u svetu i smatra se jednim od uzročnika zapaljenja pluća. Najčešće oboljevaju deca, adolescenti i mlađi ljudi. Infekcija ima endemični karakter, mada može da pređe i u epidemiju. Prenosi se kapljičnim putem. Zahvata orofarinks, traheju i bronhije, mada često dovodi i do upale pluća.

Herpes simplex. Oboljenje koje je široko rasprostranjeno i uobičajeno prolazi bez komplikacija. Tip 1 predominantno napada predeo oko usta i nosa, a Tip 2 genitalije. Antitela protiv HSV-1 se nalaze kod više od 90% populacije, a protiv HSV-2 kod 7–20%.

Anti-HAV IgM. Test služi kao pomoć u dijagnozi akutne ili skorašnje (obično prisutna šest do devet meseci) infekcije hepatitis A virusom. U većini slučajeva IgM anti-HAV odgovor dostiže vrhunac u toku prvog meseca bolesti, održava se tokom prvih tri do šest meseci da bi se postepeno izgubio do isteka godine dana od početka.


Hepatitis B površinski antigen (HBsAg). Test se koristi kao skrining na prisustvo HBsAg u krvi i proizvodima od krvi, u svrhu prevencije prenošenja hepatitis B virusa (HBV) primaocima. Test se takođe rutinski koristi za dijagnozu suspektne HBV infekcije, za pracenje stanja zaraženih osoba, npr. kada je infekcija sanirana ili u slučaju kada je pacijent hronicni nosilac virusa.

Hepatitis C virus (HCV). HCV je virus koji se prenosi krvlju. HCV je uzrok najvećeg broja obolelih od non-A, non-B hepatitisa, kako među primaocima krvi, tako i među ostalom populacijom. Prisustvo antitela na virus hepatitisa C ukazuje da je osoba mogla biti inficirana HCV-om, da definitivno ima infekciju HCV-om i/ili može biti prenosilac HCV infekcije.
Period inkubacije za HCV je od 5-12 nedelja.
Period serokonverzije za HCV je minimum 3 meseca, a maksimum 6 meseci, mada u specifičnim slučajevima može proći i godinu dana. To znači da je potrebno da protekne najmanje 3 meseca, a poželjno je 6, od potencijalno rizičnog kontakta da bi test bio validan.

Humani imunodeficijentni virus (HIV Ag/Ab Combo). Test služi za istovremeno kvalitativno određivanje antitela na humani imunodeficijentni virus tip 1 i/ili tip 2 (HIV1/HIV2) i HIV p24 antigena. Koristi se kao pomoć u dijagnozi HIV infekcije. HIV Ag/Ab ne pravi razliku između reaktivnosti HIV-1 antitela, HIV-2 antiela i HIV p24 antigena.
Period serokonverzije za HIV je minimum 3 meseca, a maksimum 6 meseci, a u specifičnim slučajevima može proći i godinu dana. To znači da je potrebno da protekne najmanje 3 meseca, a poželjno je 6, od potencijalno rizičnog kontakta da bi test bio validan.


Aktuelne cene svih laboratorijskih usluga možete pogledati u našem cenovniku.

[vrh strane]


Copyright © HEXALAB 2008. All Rights Reserved. Web design by Hexalab IT